- Курс-практикум «Педагогический драйв: от выгорания к горению»
- «Труд (технология): специфика предмета в условиях реализации ФГОС НОО»
- «ФАООП УО, ФАОП НОО и ФАОП ООО для обучающихся с ОВЗ: специфика организации образовательного процесса по ФГОС»
- «Специфика работы с детьми-мигрантами дошкольного возраста»
- «Учебный курс «Вероятность и статистика»: содержание и специфика преподавания в условиях реализации ФГОС ООО и ФГОС СОО»
- «Центр «Точка роста»: создание современного образовательного пространства в общеобразовательной организации»
- «Навыки успешного разрешения споров»
- «Здоровьесберегающие технологии в системе дополнительного образования»
- «Каллиграфия: основы формирования и развития навыков письменной выразительности»
- «Основы конфликтологии и урегулирования споров с помощью процедуры медиации»
- «Медиация: техники и приемы урегулирования споров»
Свидетельство о регистрации
СМИ: ЭЛ № ФС 77-58841
от 28.07.2014
- Бесплатное свидетельство – подтверждайте авторство без лишних затрат.
- Доверие профессионалов – нас выбирают тысячи педагогов и экспертов.
- Подходит для аттестации – дополнительные баллы и документальное подтверждение вашей работы.
в СМИ
профессиональную
деятельность
Авторская методическая разработка по родной литературе «Поэты родного края»
-КасахIелли К.Д. Ушинскийла гъай «Нешла мез вегI варкьибси нешгъунти сари: илди хIейгни вегIла неш хIейгнигъуна саби», иличибли бурес дирехIе,нешла мез гьариллис дурхъати сарни, сенахIенну илдачил сай дурхIя бегI галав гъайикIес вехIирхьуси, илдачил сари виштIаси дурхIяла бекIлизир цаибти пикруми алкIути, илдала кумекличил саби гIямрула халаси гьунилис бехIбихьуд кабирхьуси.
Нушачиб г\ях\ладли леб Ахъушала районна гьаннала заманала поэтуни: Мях\яммадов Мях\яммад Мях\яммадович, Маллаева Пат\имат ва районна газетала («Бархьдешла гьуни ») бек\ редакторла секретарь Аминат .
Гъай бедлугех\е Мях\яммадов Мях\яммад Мях\яммадовичлизи ,поэт ва журналистлизи.
Гъай бедлугех\е Маллаева Пат\иматлизи ,поэт ва районна «Бархьдешла гьуни » газетала бек\ редакторлизи.
Муниципальное казенное образовательное учреждение
«Акушинская средняя общеобразовательная школа №1»
МО «Акушинский район»
Авторская методическая разработка по родной литературе
«Поэты родного края»
Подготовила :
Гусенова Наида Мухтаровна,
учитель родного языка и литературы,
русского языка и литературы
Акуша 2017г.
Балбуцла тема
«Районна поэтуни»
Дарсла мурад:
1. ДурхIнала нешла мезличи диги адикьни;
2. ЛукIни ва дучIни гьаладяхI ардукни;
3. ДурхIни пикрибикIахъес бурсибарни;
4. Гьаларти классуназиб белчIунси материал гьанбикахъни,
ил имцIабикIахъни ва дебабиахъни;
5. Гъай гъаладяхI ардукни.
Чебаъла ваяхl:
Поэтунала суратуни , жузи, интерактивная доска,поэтунани дуч\ути назмуртала видеоби.
Балбуцла мер: Ахъушала урга даражала цах\набси багьудила С.М.Кировла у бихуси цаибил номерла школа
Балбуцла башри
Учитель:Салам хIушаб дакIибтас,
Иш нушала балбуцличи
ГIурра халаси салам,
ХIушаб, биштIати дурхIнас.
-ИшбархIи, дурхIни, нушани балбуцличиб кьасбирехIе гьаннала уб касибси пагь чебаахъес ва тикрарбарес.
-КасахIелли К.Д. Ушинскийла гъай «Нешла мез вегI варкьибси нешгъунти сари: илди хIейгни вегIла неш хIейгнигъуна саби», иличибли бурес дирехIе,нешла мез гьариллис дурхъати сарни, сенахIенну илдачил сай дурхIя бегI галав гъайикIес вехIирхьуси, илдачил сари виштIаси дурхIяла бекIлизир цаибти пикруми алкIути, илдала кумекличил саби гIямрула халаси гьунилис бехIбихьуд кабирхьуси.
Нушачиб г\ях\ладли леб Ахъушала районна гьаннала заманала поэтуни: Мях\яммадов Мях\яммад Мях\яммадович, Маллаева Пат\имат ва районна газетала («Бархьдешла гьуни ») бек\ редакторла секретарь Аминат .
Гъай бедлугех\е Мях\яммадов Мях\яммад Мях\яммадовичлизи ,поэт ва журналистлизи.
Гъай бедлугех\е Маллаева Пат\иматлизи ,поэт ва районна «Бархьдешла гьуни » газетала бек\ редакторлизи.
Дурх\ни ,даширая гьанбиркех\е районна лебилра поэтуначила .
Ученик:Сай акӀубси мер дигахънилизиб багьарли декӀарбулхъули бирар машгьурти адамти, хаслира поэтуни ва писательти. Илдигъунти камли ахӀен нушала районнизибра. Буралли, МяхӀяммадов Багъатир, ГӀямаров РажабгӀяли, ГӀябдуллаев Сайгид, ХӀясанов Ильяс, ГӀялиев Кьади, Мусаев МяхӀяммад, ГӀябдуллаева Хадижат, Кьурбанов ХӀябиб, Юсупов Айгуб, МяхӀяммадова ГӀяйшат,Маллаева Хамис , Маллаева ПатӀимат, XIусейнов МяхӀяммад, КьадибяхӀяммаев Амирбег, Ибрагьимова Раисат, МяхӀяммадов ГӀялиасхӀяб, МяхӀяммадов МяхӀяммад, ГӀямаров Насрулла ГӀябдуллаев МяхӀяммадра (Писки МяхӀ)– лебилра илди нушала – Ахъушала районнизибадти саби.
Учитель:Нушачив ишбарх\и лев Вишт\ал Мях\ .Се баладаяв илила г\ямруличила?
Ученик :
Адам валули вирар сунела диру-далтутачивли, илала пагьмуличивли ва илала саниг1ятличивли. Илгъуна сай иш макьала хасбируси поэт, журналист, Ахъушала районна «Бархьдешла гьуни» газетала редакторла заместитель Дагъистан Республикала культурала урибси х1янчизар Мях1яммад Мях1яммадов. Ил х1урматла адам. Суненира г1якьлу буруси, адамтачи валикес дигуси ва балуси адам сай.
Нунира назмурти лук1ули ва иличи диахъули вирус. Илини бурули вирар, сунези даргала поэт Гъазим-Бег Бях1яндовли бурули калунси: «Гъай ункъли каргьес балнилизибад дигахъу поэзияла ц1акь». Адамтани балуливан илала поэзиялис мардеш лер. 70 дус вирули сай гьанна, 51 дус узули калихьалли уибси мер нясх1ебарибси ва нясх1ебируси адам сай. Нуни сунела г1ямрулизир сархибдешуни ва сунела гъамтала, сунела арадешра биубли дигулра. Нуни газета буч1антас иш сунела г1ямрула баян гьалабирхьулра.
Ученик: Мях1яммадов Мях1яммад Мях1яммадович (Вишт1ал Мях1яммад), 1950-ибил дуслизив Ахъушала шилизив, ит замана машгьурси журналист ва писатель Къидакъархъала Мях1яммадла ва учительница Хамисла хъалибарглизив ак1убси сай. Школала парталичив вирух1елил ил лук1ес вех1ихьиб. Делк1унти дишт1ати макьалаби ва назмурти районна «Ильичла гьуни» газетализи кадирхъутири.
Учитель: Мях1яммадли 1968-ибил дуслизиб Ахъушала цаибил номерла школа таманбариб. Институтлизи керхес, учительла саниг1ят чеббик1ес кьасбариб. Амма се-сабрил ца гьалабиз ак1убли, имтих1янтачи кьаниуб, ках1ерхурли калун. Илх1ели пагьмучевси жагьил уршиличи КПСС-ла райкомла секретарь Пат1имат Къайтбековани пикри бях1чиаиб ва ил «Ильичла гьуни» газетала редактор Амирбег Къадибях1яммаевлизи редакциялизи литературный х1янчизарла х1янчиличи катахъес маслиг1ятбариб.
Ученик: Ца дус калун Мях1яммад ил х1янчиличив ва ишар илала пагьмурти царх1илталайзирад дагьесли дек1арадухъун. Чумал очеркли конкурсуназир цаибти мерани дуциб. Илдазибад ца сабри сай уч1ахъули калунси Маримхъала Г1ябидатличила белк1унси «Цаибси учительница» бик1уси очерк. Ил «Ленинна байрахъ» газетализибра дурабухъун. Илкьяйдали, илала назмуртира районна ва республикала газетабазирра зумали дурадухъес дех1дихьиб. Илдас чихъси кьимат бедлугусири машгьурти поэтуни Гъазимбег Бях1яндовли, Амир-Гъазини, Рашид Рашидовли, Сулейбан Рабадановли, писатель Г1ях1мадхан Абубакаровли. Мях1яммадла назмурти чумал авторла бархси «Урунжуни» бик1уси жузлизира кадерхахъуртири.
Ученик: Ца дусла г1ергъи, 1969-ибил дуслизив Мях1яммад Ват1айс къуллукъбарес арякьун. Ишав ил полкла комсомолла организацияла секретарьли вик1иб ва к1елра дус секретарьли калун. Гьаман назмурти Гъазимбегличи датии. Илди «Ленинна байрахъ» газетализир ва «Гьалмагъдеш» журналлизир дурадулхъи.
1971-ибил дуслизив Мях1яммад хъули чарухъун ва газетализив узес даимиуб. Гьаланачи литературный х1янчизарли, г1ур отделла заведующийли ва г1ур жавабла секретарьли узи. Илала къайгъиличил «Ильичла гьуни» газета РСФСР-ла ва Дагъиста газетаби-ургаб полиграфиялашал бег1лара г1ях1силизи халбирусири ва илис бикьруми сарри газеталис ва сунес, Мях1яммадлис дедибти 40-цад диплом ва Х1урматла грамота. Илкьяйдали, Мях1яммадла очеркуни, назмурти газетабазир ва журналлизир гьаман дурадулхъутири, халкьли дигиличил дуч1утири.
1972-ибил дуслизир Мях1яммадли Дагъиста писательтала Союзлизиб дураберк1ибси жагьил лук1антала совещаниелизир бут1акьяндеш дариб. Иличил барх ишаб лебри Аминат Г1ябдулманапова, Кьасумбег Мигьрабов, Г1яли-Асх1яб Мях1яммадов, Гъазимях1яммад Юсупов, Амир –Гъази ва царх1илти. Совещаниеличив гъайулхъули, даргала секцияла руководитель Рашид Рашидовли Мях1яммадла ва Кьасумбегла жузи дураэс планнизи кадерхахъур. Се-сабаблирил Мях1яммадли сунела назмурти гьалах1едихьили калун.
Ученик: 1979-ибил дуслизив Мях1яммад Мях1яммадов Ростов шагьарлизибси партияла Чебях1си даражала школализи уч1ес керхур ва 1983-ибил дуслизиб ил таманбариб. Амма гьуц1х1евхъун Мях1яммад ахъси х1янчиличи ва редакциялизив узес даимиуб. Газетализир ва журналтазир илала дахъал назмурти дурадулхъес даимдиуб. Поэзия дигантани илала «Муэр», «Дила дарганти», «Ахъуша-дила Ват1ан» бик1ути поэмабас чихъси кьимат бедиб. Илди поэмаби «Замана» газетализирра дурадухъун.
Учитель: Мях1яммад Мях1яммадов даргала лук1анти-ургав машгьуриуб басняби лук1ан сайлинра. Илала «Пацу г1ярг1я», «Синкара гурдара» бик1ути ва царх1илтира басняби газетаби дуч1антас г1ях1дизур, илдачила бахъли чула пикруми дуриб.
--Даргала Крылов,--бик1утири илис машгьурси Писки Мях1, Сергокъалализивадси Айдимир Каймаразов, «Замана» газетала х1янчизар Мях1яммад Рабаданов ва царх1илти.
Ученик :Мях1яммад Мях1яммадовла басняби дуч1ули, хабарла Писки Мях1 вик1усири:
--..Вишт1ал узи, Вишт1ал Мях1,
Сагъли дих1ян сабур-ях1,
Пероли кьурсурдирен
Къурумсакъунала дях1!
Гьаларван «Замана» газетализир Мях1яммадла «Дила сагъти дарганти», «Дарга-- Дагъиста пахру» бик1ути ва царх1илтира назмурти ва поэма дурадухъун.
Илди делч1унти бахъличирад Мях1яммадли баркаллала кагъурти касиб. Илдазирад ца сарри Бутрила шилизирадси рахъх1ила учительница Жумяг1 Х1яжиг1ялиевара. Мях1яммадличи белк1унси кагъарлизир ил рик1ули сари:
Ученик: Х1ела сагъти назмурти
Иштях1личил дуч1улра,
Х1уван ц1акьли лук1уси
Даргантазив левара?..
Ученик: 2007-ибил дуслизив Мях1яммад Мях1яммадович «Дагъистан Республикала культурала урибси х1янчизарла» уличи лайикьикиб. Илкьяйдали, ил Дагъистан Республикала печатьла ва информациябала Министерствола Х1урматла грамотабачи чуйнара лайикьикиб. Ил Дагъистан Республикала ВЛКСМ-ла обкомла, журналистунала Союзла Х1урматла грамотабачилра, дипломтачилра наградитьварибси сай. Мях1яммадла илди 40-цад лер.2003-ибил дусличивад вех1ихьили Мях1яммад Мях1яммадович Ахъушала районна «Бархьдешла гьуни» газетала бек1 редакторла заместительли узули сай. Газетабазир ва журналтазир дурадухъунти илала поэмаби, басняби ва назмурти 10 жузлис даарицад лер.
Учитель: Гьанна Пат\иматли назму буру Вишт\ал Мях\ла.
Ученик:
Учитель: Х\урх\ни ,даширая гьанбиркех\е Писки Мях\ла творчестволичила.Г\ямрула гьуни.
Ученик: Писки МяхӀ (ГӀябдуллаев МяхӀяммад) акӀубсири 1933-ибил дуслизив хъубзарла хъалибарглизив. Ил урегал дус виубхӀели, илала дудеш Финаначилти дургъбазив сайри. ВатӀа ЧеряхӀти дургъби дехӀдихьибхӀели, дудеш илавра бутӀакьянчи ветаур. Сепайда ГӀябдуллаев МяхӀяммадла дурхӀядеш талихӀагартили детаур, кахси хабарли уркӀи бяхъиб – дудеш дургъбазивад чархӀевхъун. Ил бяхъли барибси дяхъи лерилра гӀямрулизиб хӀянсавдули калун. Ил иргъули саби Писки МяхӀла ишдигъунти тугъазиб:
УркӀилаб леб ца шаддеш
Пахрубируси нуни,
Балули дурхъал дудеш
ВатӀан багьандан ургъни.
Гьар хӀу гьаникибхӀели
Гердулхъан хӀила нургьби,
Дудеш, хӀела дурхӀялис
Мурт кадурхутив дургъби?
(«Калалри сураталра»)
Ученик:МяхӀяммадла неш Хадижатличи шел урши-рурси хъарбикиб. МяхӀяммадли нешлис виубсиван кумекбири. Иличибли поэтла лирикализиб хьунул адамла, нешла темали хасси мер бурцули саби. ДурхӀядешла илди дусмани барибси асарлиур акӀубти назмула тугъазиб децӀ ва пашмандеш иргъули сари. Нешла ванати някъби агарли сецад къиянсил поэтли ункъли балули сай:
Кьисматла хӀянзанзбани,
БегӀун, неш, хӀела гьуни,
ГӀядабти гӀязабтазир
ГӀямру деркӀири хӀуни.
ЧӀигӀяван реръублири,
ЧӀакаван чӀумаси неш,
Шандайзирра хӀедургар
ХӀезирван дебати дебш!
(«Нешлис»).
Неш къайгъилизирри дурхӀни гушхӀебиахъес, илдази багьуди касахъес. Нешла къайгъни МяхӀяммадли чедиулри ва ахъли кьиматладирулри. Ил чебиули саби Писки МяхӀли делкӀунти ишди гӀергъити тугъазиб:
Ахъес бикаллири, неш,
Камсилра хӀела чебла,
ХӀебличи шурбулхъи наб
Кьяркьси янила чилла.
Ученик:ДяргӀибти ва гушти дурхӀядешла бурхӀни гьандиркахъули, Писки МяхӀли ишди гӀергъити тугъи делкӀун. Илди тугъани чебиахъули саби секьяйда къиянтирил поэтла дурхӀядеш:
ГӀякьлукар гӀялимливан
Кьарла уми даласи,
КьацӀ кьакьаси замана
КьацӀлис кьадин дукаси.
Дерхъибти ряхӀматлиур
Нешанала нургъбала,
Кьарли верцахъибсири
Замунтазив дургъбала.
Учитель:ВерхӀел дус виубхӀели, МяхӀяммад Ахъушала школализи учӀес керхур ва илар 4 класс тамандариб. Амма белчӀуди даимбарес илис кьадархӀебиуб, сенахӀенну нешлис кумекбирес хӀяжатлири. Илала пикрумира белчӀудиличила ахӀенрину, хъалибаргла яшав имцӀабиахъесра, нешлис бируси икьала цӀакьбиахъесра сарри. Илкьяйдали шалгӀердухъун Писки МяхӀла дурхӀядеш. Илала школали детаур шила ургуба, дубурла инкъурби ва Ахъуша хӀеркӀ. ХӀеркӀлис багъишлабарибси назмулизиб илини белкӀун:
Духул хӀеркӀ наб, гӀялимван,
ГӀеббугьар гӀякьлумани.
УркӀи, бекӀ дирцӀахъули
Шалати пикрумани.
(«ХӀеркӀ, хӀечи карцӀли»).
Ученик:1949-ибил дуслизив, 16 дус виуб гӀуллухъа, МяхӀяммад «Ленинна» уличилси колхозлизив букӀун ветаур ва илаб хӀябал дус хӀянчи бариб. Баягъи ил замана сайри ил назмуртани лукӀес вяхӀибси. Назмурти лукӀахъес илала уркӀилизи гъира кертӀулри ахъти дубуртани ва дянг авлахъунани:
Дигахъис наб Ахъуша –
XIела шанда шуллайти,
ЧӀакни гӀяярдашути
Нартаначи мешути.
1953-1955-ибти дусмазиб илини гӀярмиялизиб къуллукъбариб. ГӀярмия берк\или , шилизи чарухъунхӀели гӀурра колхозлизив узули калун.
1959-1964-ибти дусмазив МяхӀяммад ГӀябдуллаев МяхӀячкъалала портлизив ялчили узули калун. ГӀур Ахъуша чарухъун ва къаркъубала карьерлизив узес вехӀихьиб. Ил хӀянчиличила белкӀунси назмулизиб поэтли къаркъа адилтӀанна къиянси бузериличила бурули сай:
ЧяхӀ заблиув букӀунван
Майализив визира,
Къакъ арсавар барили,
Къаркъубазив узира.
Ученик:МяхӀяммад ГӀябдуллаев къаркъубала карьерлизив узехӀели, ца ишгъуна тамашала анцӀбукь кабикиб. Ахъушар бахъла чула тухум хӀясибти чеуми лерти сари. Мисаллис буралли , Гурда, БецӀ, Арслан, Къаплан. XIера, Гурдани сунес къаркъубала машина бицӀахъес БецӀла машина буциб. Илди чедихьахъес Арсланра Къапланра жибариб ва илдачил карьерлизи вакӀиб. Карьерлизиб бузути ялчни разибиуб ва илдас гьунибаэс балбизур. ИлхӀели МяхӀяммадли гъинчӀяхъили иб:
– Ишди къаркъубачи бакӀибти ахӀен, нушаб хибси зоопарк саби. – Ил масхара халкьли гьаннара хъумартурли ахӀен.
Илала гӀергъи кьисматли Писки МяхӀ Кочубейлизи киб. Сагаси мерличи бурсикайэс валкьхӀеурси МяхӀли илар ишди тугъи делкӀун:
Кочубейлизир хӀеб cap –
Дегъ-дегъти анцӀдукьести,
Камли саб юлдашуни
Дила уркӀи аргъести.
Кочубейлизив ил заготконторализив узусири. ХӀянчи вайси ахӀенри, амма илала уркӀи сай акӀубси Ахъуша, сунела шантачи гьуцӀбикӀулри. Поэтла илгъуна гьуцӀ чебиули саби ишди тугъазибра:
ХӀезив акӀубра нура,
ХӀезив хӀянравиубра.
Ахъуша,xӀy уркӀилаб
Бихули хӀерирулра.
Ученик:Шантала ва гъамтала дигили ил сагали сай акӀубси Ахъушала шилизи чарухъахъун. Илзаманала агиличила бурули саби поэтла ишди тугъазиб:
ДалайикӀули хьалли,
Ахъуша, хӀед чатӀаван,
ХӀезиб пукьа агарли
ХӀерирулра гегугван.
(«Ахъуша, дила Ахъуша»).
Учитель:Кочубейлизивад шилизи чарухъунхӀели, ил Ахъушала культурала КӀялгӀялизив методистли узес вехӀихьиб. Сунела гӀямрула гӀергъиси дусличи бикайчи Писки МяхӀ районна Культурала управлениеличил вархвасунсири. Ил агарли районнизиб цалра шадлихъ дурабуркӀуси ахӀенри. Ишаб гьачам чилирил Писки МяхӀлизи хьарбаиб:
– Ишаб хIела кабинеталра лебсив?
– Дила кабинет хӀеркӀла дуб саби, – иб Писки МяхӀли, пишяхъили.
Гьар бархӀи савли жявли
Вашулра хӀеркӀла дубла,
УркӀи ванабарести
Дугьби даргес адамла.
ХӀуван сакӀубли дила
Халкьлис далайикӀули,
ХӀеркӀ, хӀечи карцӀли вирус
Левалли гьигьикӀули.
(«ХӀеркӀ, хӀечи карцӀли»).
Ученик:1958-ибил дуслизив Писки МяхӀ ПатӀиматличил хъайчи кайиб ва 59 дус дарх гӀямру деркӀиб. Илини гӀяхӀцад назмурти багъишладариб ПатӀиматлис.
Дарсдиахъес биалра
Заманали х\ялани,
Дарсдиахъес х\ебиуб
Х\ечи дила х\ерани.
Ухънаваахъаслира
Дуц\духъунти дусмани,
Ну х\ед марли кавлусра
Уцайчи у муснани.
Янила чиллали ну
Чуйнара вярг\яхъира,
Х\ечи нуник\ун марти
Дигай х\ядярг\яхъира.
Мискиндешли анкъилаб
Урца ц\а бишахъалра ,
Нуни х\ечи карц\айла
Ц\ак\ун х\ебишахъунра.
Х\ериахъес х\етурси
Ну цалра барх\и вайт\а,
Дила талих\ла бут\а
Будайчихъала Бат\а.
Ученик:Илдала ургар гьандушес вирар ишдигъунти: «XIу БерхӀила нур сарри», «Исбагьи», «Жагаси». «Исбагьи» бикӀуси назмулизив поэт викӀули сай:
ХӀу тамашала жан сарри алжанна,
ХӀечи хӀерэс бикни – талихӀ гьар жанна.
ХӀечил варх хӀериэс бикни саб алжан,
ХӀябра жагал лерри, хӀела мурад баъ.
(«Исбагьи»).
ПатӀимат илис гӀямрула марси рархкья ретаур.
Ученик:Хабчаблис багъишлабарибси «XIу БерхӀила нур сарри» бикӀуси назму хабардерхурси далайли бетаур:
ХӀу нурла чирагъ сарри
ЗурхӀяб рангли ухуси,
Ну къабулданра карцӀли
Чирагъ-алав урцуси.
ХӀу урхьури шарабла
ТӀашагарли бургъуси,
Ну хӀеркӀ сайра дубурла
Даим хӀечивяхӀ дуцӀси.
ХӀу мургьила берхӀири
Шала кахӀебурхуси,
Ну бац сайра хӀед гӀергъи
АрхӀяли дуравхъунси.
ХӀу хӀебла савли сарри
Гьар жан гӀяшикьбируси,
Ну савлила шалара
ХӀуни нур керисуси.
ХӀу зубрала заб сарри
Неш-ванза бухъахъуси,
Ну гегугра – цархӀилта
Милиги хӀейхъахъуси.
Ученик:Писки МяхӀла назмуртала бекӀлибиубси хасдеш – музыкала даражаличир зайдикӀнилизиб саби. Илала дахъал назмурти далуйтачи шурдухъи сари ва машгьурти далайчибани дучӀули сари. Поэтли суненира сунела назмурти далуйтиван дучӀутири ва пергерли динда бирхъусири.
ЗайбикӀен, гьари, динда,
Юлдаш дила барг бацӀси –
УркӀи батбухъахъесли,
Дард-шишимта бицӀибси.
Зайбухъен, дила гьалмагъ,
БучӀасрану ца далай,
Гьала хӀебла баршиб аргъ
ЦӀяббиэсли вайгъубзнас.
(«Динда»).
Халкьлис дигутили детаурти Писки МяхӀла назмурти-далуйти сари «Даргантас», «Дайхъала-хъяшти дигай», «Уркурли гӀяра бурцу», «Юлдашлис», «Хъубеш неш», «Держла шишалис», «Мустапала шляпа» ва дахъал цархӀилти.
Далай ибси девли имц\аливан музыкала произведение иргъахъу.Далайла х\ябал лишан дирар:дугьбалашалси,музыкалашалси(агурби) ва т\амалашалси.Цаибил шали х\ясибли , далай –назму саби.Аммаки цацабех\тани далай поэзияла ца журализи халбирули бирар,назмуличил цугли, ва назмула белк\ла уди «далай » ибси девра имц\абирули бирар.Или белк\алра ,ил далай кьяйда белч\есра асубирар, х\ебелч\есра.Ил багьандан «далай» ибси литературала произведение лебси ах\ен,бируси саби ч\янк\ли далайличи шурбухъунси назму.
Ученик:Писки МяхӀла ва ПатӀиматла хъалибарглизиб хӀябал дурхӀя акӀуб – урши ТӀалхӀят ва рурсби Зубайдат ва Зубалжат.
Дигалли хӀела амру
БиштӀатани бихули,
ДурхӀначи дигиличил
Дугьаилзен духули.
(«Дугьаилзен духули»).
Писки МяхӀла гӀямрулизиб хъалибаргли бекӀлибиубси мер бурцусири. Сунела урши ТӀалхӀятлисра Писки МяхӀ насихӀятчи ва гӀякьлукарчи вирусири. Ил якьинбирули саби назмула ишди тугъазиб:
Азгъиндеш урдатурли,
Яшав бара кагили,
ГӀямулти лайдак\или
ГӀямру деркӀа жагали.
ХӀуни майа кертӀили
Сархибси кьацӀличибра,
Бизиси дуббат агни
Багьи дунъяличибра.
ХӀу вегӀси дякь хӀунира
Кабердес гӀягӀнибиркур,
Халкь башул хан гьуйчивад
ЧевхӀелкӀесра чебиркур.
ГӀязабтазиб саб бикӀар
Гьарил гӀяхӀси алкӀуси,
ГӀяхӀ баркьуди адамла
АхӀен, бикӀар, бубкӀуси.
(«Уршилис насихӀят»).
Яра:
ЦархIилтази гьар даим
Кумекбара хӀейкӀули,
ГӀягӀнисиxӀyнu бирес
Вии къайгъна вицӀили.
(«Уршилис»).
Писки МяхӀ назмуртала шел жузла автор сай: «Марка» (1986), «Марка» (1989) ,«Ахъуша, дила Ахъуша» (2000), «ХӀяяла ряхӀмат» (2009), «ЧердикӀибти» (2010).
Творчествола вечерти
Писки МяхӀла пагьмурти машгьурдиуб ил 50-60 дус виубси замана.
УрегцӀали деркӀилра
ХӀушаб далайикӀули,
ДуркӀисра калунтира
ХӀушаб дезна учӀули.
(«ХӀуша гъанни харждирис»).
Ил шадлихъ Избербаш шагьарлизибси Даргала театрлизиб бетерхур. Ишаб даргала машгьурти лебилра писательти ва поэтуни лебри. Ил анц\букьла шадлихъ дурабурк\ух\ели , Писки МяхӀлис чихъси кьимат бедиб ГӀяхӀмадхан Абу-Бакарли:
– Писки МяхӀ даргала Солженицин сай! – викӀусири ил.
Илкьяйдали Писки МяхӀла творческий вечерти диуб 65–70–75–80 дус виубти замунтазирра.
Ученик: Ца вечерличив гъайухъунси даргала машгьурси поэт Гъазимбег БяхӀяндовли Писки МяхӀличи гӀяйиббариб.
-Пискила назмурти гумайтазир дуч\ути сари,-ибсири илини. Илис жаваблибиахъубли, Писки МяхӀли назмуличил ишгъуна жаваб бедиб:
Эй, дурхъаси Гъазимбег,
Гъезми амчӀурси гудег,
Пискила назмуртала
Барес дигулрив xӀед дег?!
Учитель:Поэтла чеуличила
МяхӀяммад ГӀябдуллаевла чеу «Писки» бетаъниличила чумал пикри дурули сари (МяхӀ биалли къантӀбарибси МяхӀяммад саби).
Цаибил пикри хӀясибли, Писки ибси чеу акӀубси саби бискӀи тӀулбарличибадли. МяхӀяммадлис чярдубани виркьес дебали дигахъи. Къалабали ва лишан бархьбизахъурли т\илкьвик\ни багьандан, барх биркьанти илис бискӀи тӀулбар бикӀутири. БискӀи Пискиличи шурбухъи бетаурси саби поэтла чеу.
КӀиибил пикри хӀясибли, Писки ибси чеу бетаурси «пискӀа» ибси девлизибад – пискӀаван дугати гъай дурни багьандан.
ХӀябъибил пикри хӀясибли, Писки ибси чеу бетаурси саби «писки» ибси девлизибад – хӀяжатси мерличиб балбикибси ва бугаси дев хӀекьли жагали писбатес бални багьандан.
Писки МяхӀ гӀямрула гӀергъити дусмазивра (84 дус виубхӀелира), кункли вяшикӀули, мурхьли пикриикӀули ва ара-сагъли калун, тяп сунела назмулизив сай викӀуливан:
Гьанна дила дяхӀличир
XIеб хъучирцад гъуршри лер,
Амма дила уркӀилар
ХӀушаб мардеш сагъли лер.
УркӀила децӀ, разидеш, мурхьти пикруми – поэтла уркӀила лерилра хӀялани чедиули сари белкӀаназир.
Бахъ бугӀярси яни леб,
Бахъ буркьа хӀякара леб,
Бахъ букӀула кьацӀра леб,
Бахъ бацӀли кьумурра леб.
(«Далдуршниличи хьул леб»).
Баягъи илкьяйда пикруми иргъахъес вирнила устадешлизиб саби поэзияла гьунар, цӀакь ва жагадеш.
ТалихӀ саб гӀяхӀла шайчиб
Халкьла кьакла викнира,
ХӀура хӀела пагьмура
Халкьлис кьабулдикнира.
(«ХӀуша гьанни харждирис»).
Учитель:Далай «Даргантас» (буч\а 5б классла дурх\нани)
Учитель: Баркалла халаси х\ушаб , х\урмала г\ях\ли ва х\ушаб ,дурх\ни!
Адрес публикации: https://www.prodlenka.org/metodicheskie-razrabotki/413536-avtorskaja-metodicheskaja-razrabotka-po-rodno
БЕСПЛАТНО!
Для скачивания материалов с сайта необходимо авторизоваться на сайте (войти под своим логином и паролем)
Если Вы не регистрировались ранее, Вы можете зарегистрироваться.
После авторизации/регистрации на сайте Вы сможете скачивать необходимый в работе материал.
- «Организация адаптивной физической культуры для детей с различными типами нарушений»
- «Центр «Точка роста»: реализация образовательной программы по предмету «Физика»
- «Иностранный (английский) язык: обучение в соответствии с Федеральной рабочей программой в условиях реализации ФГОС ООО»
- «Экологическое воспитание в школе: содержание и методы организации образовательного процесса по ФГОС»
- «Специальная педагогика и психология: организация учебно-воспитательного процесса для детей с ОВЗ»
- «Инклюзия в дополнительном образовании: особенности обучения и воспитания детей с нарушениями зрения»
- Руководитель специальной (коррекционной) школы. Менеджмент в образовании
- Практическая психология. Методы и технологии оказания психологической помощи населению
- Современные технологии социального обслуживания населения
- Сопровождение учебно-воспитательного процесса в деятельности педагога-психолога дошкольной образовательной организации
- Педагогика дополнительного образования детей
- Педагогическое образование: теория и методика преподавания мировой художественной культуры

Чтобы оставлять комментарии, вам необходимо авторизоваться на сайте. Если у вас еще нет учетной записи на нашем сайте, предлагаем зарегистрироваться. Это займет не более 5 минут.