Охрана труда:
нормативно-правовые основы и особенности организации
Обучение по оказанию первой помощи пострадавшим
Аккредитация Минтруда (№ 10348)
Подготовьтесь к внеочередной проверке знаний по охране труда и оказанию первой помощи.
Допуск сотрудника к работе без обучения или нарушение порядка его проведения
грозит организации штрафом до 130 000 ₽ (ч. 3 статьи 5.27.1 КоАП РФ).
Повышение квалификации

Свидетельство о регистрации
СМИ: ЭЛ № ФС 77-58841
от 28.07.2014

Почему стоит размещать разработки у нас?
  • Бесплатное свидетельство – подтверждайте авторство без лишних затрат.
  • Доверие профессионалов – нас выбирают тысячи педагогов и экспертов.
  • Подходит для аттестации – дополнительные баллы и документальное подтверждение вашей работы.
Свидетельство о публикации
в СМИ
свидетельство о публикации в СМИ
Дождитесь публикации материала и скачайте свидетельство о публикации в СМИ бесплатно.
Диплом за инновационную
профессиональную
деятельность
Диплом за инновационную профессиональную деятельность
Опубликует не менее 15 материалов в методической библиотеке портала и скачайте документ бесплатно.
09.04.2018

Доклад на тему: «Дигахъеная нешла мез»

Доклад для представления МО.
Цель : сохранение и развитие даргинского языка.

Содержимое разработки

МКОУ «Ургубамахинская СОШ»

Доклад по родному языку на тему:

«Дигахъенаянешла мез»

«Нешла мез хlедалуси ва илди дигхlейгуси адам – дугlла адамсай.» (К.Паустовский)

Автор:Магомедова П.Ш.

Акуша2016

Дигахъеная нешла мез.

Адамтала цахlнабдешуни алкlниличил далли мезанира акlуб. К.Маркс викlуливан,бузерили адам акlахъубли виалли, адамти барх хlебирнила, барх бузнила ва барх яшавбирнила хlяжатдешунани мезанира акlахъуб. Мезанала кумекуначибли адамти цабехlлизи цабехl бархбалсан, цабехlли итдилтала пикруми иргъу, мурадуни белгидиру.

Дунъяличир мезани дахъал сари. Амма илдала кьадар гьачамлис дурусли кабизахъурли ахlен( илдала кьадар 5-азирличи гъамли саби).

Мез агарли адамтала общество биэс хlебируливан, адамтала цахlнабдеш агарли мезра диэс хlедирар. Сецад дахъал мезани диалра, илди лерталалра хlянчи цагъуна саби. Мезла чумал мягlначерти лишан лер:

1)чула белгиси кабиз ва гьаб-гlергъидеш лебни;

2) мягlналашалси бухlнабуц ва тlамралашалси гьаб-гlергъидеш лебни;

3) мезла чидил бутlа касалра( дугьби, фразеологизмаби, дугьбала цалабяхъуни, илди каргьнилатяхlяр ва предложениеби, историяличил бархбас лебни. Илди ибси саби, гlямру гьаладяхl дашуливан, ишбархlила даражаличи бикайчи мезлизир халати дарсдешуни диубли диъни.

Мезла грамматикалашалси кьадриличила М.В. Ломоносовли ишкьяйда белкlун: « Грамматика агарли гlергъи, мухlлила гъай къакли дирар, поэзия балкlли бирар, философия хьулчиагарли бирар, история хlергъесли бирар, низам-законти ташмишикlесли дирар».

Дарган мез тухумти сари Дагъиста цархlилти миллатунал амезаначил: табасаранна, лезгибала, кьарахъала ва хаслира булугунала.

Гlялимтала кабизахъни хlясибли, жявти замунтазиб чедир гьандушибти мезанала ца хьулчи буили саби.

Дагъиста мезани сари-ургар тухумти дуънилис бикьридеш дирули сари,илдазир гlяхlцад цагъунти аслу-минала дугьби лернили.

Дарган мез имцlаливан тlинтlдиубли сари Дагъиста дубуртала (Ахъушала, Левашала, Дахадаевла) районтала ва дубуртас гьаларти (Сергокъалала, Хайдакьла) районтала мераначир. Дарган мез дузули сари Къаякентла, БуйнахъсклаваЛенинский районтала цацадехl шимазирра: Къадарла, Губденила,Гъурбукила, Гергала, СагасиВихърила, Первомайскла ва цархlил.

Дарган мезли гъайбикlули саби Агулла районнаЧирагъла, Анкlлухъла, Шяргlлила, Гlямухла, шимазиб, ГъунибларайоннаМемухlела шилизиб.

Виштlахlейчивад вехlихьили ухънаваили вебкlесветикайчи адамла гlямру мезличил дархдасунти сари.

Сирилавси дурхlяли гъайикlес хlебалалра, нешла бучlуси гардла далайличи лехlизес бала.

Биштlати школализи, жагьти институнази башар. Илдани учительла ихтилатуназибад, гъайла ,дугьбала кумекличибли чули гьачамлис чехlедаибти дахъал секlултачила бала. Мез тамашала ярагъ сари.Илдачибли адамти цаличи ца дугьабилзан ва цализи цали сегъунти дигара пикруми дуру.

Вегlла Ватlайчирти диги гьарли-мартили диэс хlедирар гьаланачи вегlла нешла мезличи диги ахlекlубли диалли. Нешла мез хlедалуси ,илди хlейгахъуси адам гьарли-марли адамлизи халварес хlейрар. Нешла мезличи хlяжатагардеш дакlударни сунела челябкьлаличи хlяжатагардеш дакlударни саби.

Мез дугlнил амурад:

а) Учительличиб чебси саби багьни ва чебетаибси материал чеббелкlес ва пайдалабирес

б )Дурхlни чебетаахъили бархьли гъайбикlнила бурсидешлуми къалабахlейкlули багьлали алкlахъути сари.

в) Нушани гlягнили саби мезла кумекличил дурхlнала пикриличила асарбирес, пикри мезличил буруси биъни багьандан.

Мез ункъдирули гьаладяхl аркулра.

г) Дурхlнас багьни бедлугуси художественный образуначил илдала пикри, гlякьлу давлачердирули нушани илди дагьричебти чlумати адамти Ватlанна бутlакьянчиби бетарахъути саби. Хlебиалли мезла мурад ва илкьяйда школали, учительтани нешла мезличи, нешла мезла литератураличи, халкьла мухlлила пагьмуличи, творчестволичи дурхlнала диги акlахъни саби.

Иличирли дурхlнас имкан лугули саби.Ватlанна культураличил илди бархбасахъес, илкьяйдали дурхlназир чула миллатуначи диги Ватlанничи ва сунела халкьличи пахру акlахъесра.

Буч1антачил узуси учитель пагьмукар адам виэс гlягlнили сай, хаслира нешла мезла учитель виубли гlергъи, сенахlенну шимала дурхlнас хасдарибти дарган мезла учебникуни шагьарлизиб яра дахъал миллатунала вакилти цабалги хlербирули шимазиб халабиути дарган дурхlнас дебали къиянтили урдулхъули сари.

Амма вегlла мез дагьес дигути дурхlнала литературала мезличи иштяхl, диги, сагати багьудлумагlиб умцlахъес, гъира акlахъес бегlтанира учительтанира бирар. Ил мурад сархес багьандан учительтас чебси саби: дарган мезла дурсри тамашалати, багьурси секlай дурхlнас разидеш бихути детаахъни, дурхlни умцlести, гlяжаибти мисалтачи илдала хlер битlикlни, дурсрала дурар дурути хlязани, жура-журала хъарбаркьунани бучlанти алавбурцни; дарган девла, далайла, гlякьлу-насихlятла жагадеш сегъунтидигара аги-кьяйдализиб гьаргбирни, дурхlнас дигусили, илдани сунела, сунени илдала уркlи иргъусили ветаъни. Ил мурад сархес багьандан кружокуни ,гьунибаъни, вечерти, абзани, дугьбала хlязани, концертуни дирни гlяхlси саби.

Дарган мезла кьадри-кьимат хlедалуси я дарганмезла учитель, я дарган дурхlнала бегlтибиэс хlебирар.

Лебтанира балуливан, гlергъиси замана даргантани чула литературала мезличи пикри имцlабарили саби. Радиолизир, телевидениялизир мезла масъултас хасдарибти чумра журала белкlани дурадухъун, передачаби диуб. Камси гьалабван Дагъиста Пачалихъла университетлизиб дураберкlили саби дарган мезлис цацадехlти шалуби мурхьли гьардарибси.

Даргала литературный мез тlинтlли хlедузахънила зарал наб ну ручlухlели сабри якьинбиубси. Кайсехlе масала нуша рурсби-ургабси (гьалмагъ рурсби) ихтилат. Ну ручlухlели, барх бучlули бири даргала лугъатунала вакилти. Гьаланачир нуша литературный мезли ихтилатдикlес дирули ахlенри. Ашкарли, набра ну ахlенти цархlилтасра урусмезли гъайдикlес чевкъурли. Масала, нушала жаняхlлизир къаршидикахlелра ишдигъунти гъай детари:

-Пать, привет!

-Привет! Се бирулри?

-Лерра. Как у тебя дела?

-Нормально, хlела сена?

-Тоже вайтlа ахlен. Зачет сдаватьбарес аркьулра.

- К черту!

- Иншааллагь.

Илкьяйда детурхутири цархlилти ихтилатунира. Цацабехlти умути урус мезлицун гъайбикlули саби.

Илгъуна саби литературный мез дузахънила аги. Вегl гъайикlути мез умули ва дурусли дихlес гlягlнити сари. Гъайикlухlели илди нясхlедарили, цархlилти мезличила хlедархахъили, жагали дузахъес гlягlнити сари. Балулра, къиянни саби, сенкlун нушани нушала шимала лугъатунала мезра, даргала литературала мезра, урус мезра гъудуркадирулра. Нушазибад школализиб учительтани литературный мезли гъайдикlни сен сабрил камли тlалаббири. Ил хатlа сабри.

Ну школализи рузес ракlира, дурхlнас литературный мезла дурсри кадирхьулра. Амма наб ил секlайчи гlяхlли пикрибяхlчиаэс гlягlнили саби. Рахли, нушани илдази руркъяхъурти литературала мез нушанира гlяхlил хlедалули диахlелли, дурхlнази секьяйда дагьахъес дирехlел. Урус мез дагьахъести дахъал гьундури лер: дигалли телевизорлизирад илди дагьес вирар. Дарган мезла биалли илдигъунти гьундури камли сари.

Цацадехl шимазирти радиоби камли дузули сари, гьанна дузутира х1ергар. Цацадехl шимазир сегъуналра агара. Телевизорлизир дарган мезла передачаби рах-махли ахlи хlедирар. Лер даргантала журналти, газетаби. Илди къулбасдирутира дусличи–дус камбикlули саби. Леб гъайла бахъал устни, писательти, поэтуни. Илди балути ва илдала жузи дучlути бахъал агара адамтира. Саби писательтира шимала халкьличил камли гьунибиубли бирар.

Калунси бекlлибиубси ца гьуни саби. Школализир дарган мез тlалабкардешличил кадирхьес, илаб даргала литературала мезли дурхlни гъайбикlахъес. Илдикlун даргантала нешла мез сари. Или биубхlели гьарил дарганнис илди бегlлара дурхъати, бегlлара жагати, бегlлара ахlерти диэсра гlягlнити сари.

Лер нушала нуша дегlти вецlани азирти дугьби, жагати, зайдикlути, дучlути .

Бегlла гlергъира наб иш докладлизиб ва цархlил мерличиб бурес дигулра: дучlеная жузи, журналти, газетаби, лехlихъеная радиоличи, гъайдикlеная даргала литературный мезли, дигахъеная нешла мез!

«Жагlял дила нешла мез дубкlни баласри, ну ишбархlил вебкlес хlядурлира».

Расул Хlямзатов.

Адрес публикации: https://www.prodlenka.org/metodicheskie-razrabotki/306942-doklad-na-temu-digahenaja-neshla-mez

Свидетельство участника экспертной комиссии
Рецензия на методическую разработку
Опубликуйте материал и закажите рецензию на методическую разработку.
Также вас может заинтересовать
Свидетельство участника экспертной комиссии
Свидетельство участника экспертной комиссии
Оставляйте комментарии к работам коллег и получите документ
БЕСПЛАТНО!
У вас недостаточно прав для добавления комментариев.

Чтобы оставлять комментарии, вам необходимо авторизоваться на сайте. Если у вас еще нет учетной записи на нашем сайте, предлагаем зарегистрироваться. Это займет не более 5 минут.

 

Для скачивания материалов с сайта необходимо авторизоваться на сайте (войти под своим логином и паролем)

Если Вы не регистрировались ранее, Вы можете зарегистрироваться.
После авторизации/регистрации на сайте Вы сможете скачивать необходимый в работе материал.

Рекомендуем Вам курсы повышения квалификации и переподготовки