- Курс-практикум «Педагогический драйв: от выгорания к горению»
- «Труд (технология): специфика предмета в условиях реализации ФГОС НОО»
- «ФАООП УО, ФАОП НОО и ФАОП ООО для обучающихся с ОВЗ: специфика организации образовательного процесса по ФГОС»
- «Специфика работы с детьми-мигрантами дошкольного возраста»
- «Учебный курс «Вероятность и статистика»: содержание и специфика преподавания в условиях реализации ФГОС ООО и ФГОС СОО»
- «Центр «Точка роста»: создание современного образовательного пространства в общеобразовательной организации»
- «Риторические аспекты профессиональной коммуникативной деятельности современного педагога»
- «Игровые пособия для работы с детьми дошкольного возраста (палочки Кюизенера, блоки Дьенеша, круги Луллия, ментальные карты Бьюзена)»
- «Обучение английскому языку детей дошкольного возраста»
- «ИКТ-компетентность современного педагога»
Свидетельство о регистрации
СМИ: ЭЛ № ФС 77-58841
от 28.07.2014
- Бесплатное свидетельство – подтверждайте авторство без лишних затрат.
- Доверие профессионалов – нас выбирают тысячи педагогов и экспертов.
- Подходит для аттестации – дополнительные баллы и документальное подтверждение вашей работы.
в СМИ
профессиональную
деятельность
Открытый урок по родной литературе на тему А. Гъази «Урк1ила макьамти»
Даргала литературала абхьибси дарс 9 «ен» кл.
Амир Гъази «Урк1ила макьамти»
МугIялим: Магомедова И.М.
2017-2018.
Дарсла тема:Амир Гъази «Урк1ила макьамти».
Дарсла мурад:
А. Гъазила творчествола мяг1ни дурх1нази мурхьли аргъахъни; илала произведениебачи диги ак1ахъни; дурхIнала мухIлила гъай гIаладяхI ардукни.
Бяркъла мурад:
ВатIайчи, вегIла мезличи ва поэтла творчестволичи диги акIахъни; цархIилти миллатунала адамтачи хIурмат ва бархбас руркъни.
Дарсла жура : сагаси дарс иргъахъни
Дурсрала ургабсибархбас : географияличил.
Чебаъла гIягIниахъала: авторла сурат, проектор, компьютер, презентация, кроссворд.
Дарсла башри
Дарс бех1бихьни, илала тема ва мурад аргъахъни.
1.Оргмомент.
- Салам, ах1ерти дурхlни! Х1урматла г1ях1ли!
Ишбарх1ила даргала литературала дарс нуни кабирхьуси саби.
Наб бик1ар Индира Мях1яммадовна. Меусишала вец1ну цара дусла школа, Избербашла педучилище ункъли руч1ули тамандарра. 2009 ибил д. рех1рихьили РТС – аулла школализир дарган мезла ва литературала учительли рузулра.
(Слайд 1)
Нушала дарсла тема саби Амир Гъази «Урк1ила макьамти» сонетуни.
Дарсла тема: А. Гъази «Урк1ила макьмати»
Дарсла мурад: Амир Гъазила творчествола мягIна мурхьли аргъахъни; илала произведениебачи диги акIахъни; «Урк1ила макьамти» сонетунала анализ барни. Слайд 2.
Учитель: Сагаси дарсличила гъайдик1ес гьалар, дурхlни, гьандиркахъехlе, ардякьунти дурсрачир делч1унти.
Фронтальный опрос.
Иш бут1а касибси произведение.
Лугули саби ванзали
Кьац1 нушази ма или,
Маргьлизир дузух1ели,
Чях1дик1ули майали. ( Х1ябиб Г1ялиев «Кьац1личила бурала»)Слайд 3
Гъазим – Бег Бях1яндовла «Гъаршла далай» поэма чис багъишлабарибси?
(Хъубзарлис)
К1унт1рала мерличиб сегъуна дев биэс г1яг1ниси?
Хъябхъя карки.
…….
Хъуличила ц1умик1и.
Дургъби думжи.
…….
Хъуличила ц1умик1и. (хъубзара)
Гъ. Бях1яндовла « Гъаршла далай», Х1. Г1ялиевла «Кьац1личила бурала» произведениебала жура. (поэма) Слайд 4.
ll. Сагаси дарс иргъахъни.
Учитель: – Хlушани аргъили дургудая, нуша ишбархlи чичила гъайдикlехlел.
– Балулраяв иш суратлизивси чи саял? (Амир Гъази)Слайд 4. Учительла ихтилат
Дарсла тема хlясибли гьала – гьала гъайдик1ех1е А. Гъазила биографияличила.
Амир Гъази –пагьмукар поэт, писатель ва тилмаж Гъазимяхlяммадов Амир Ражабовичла псевдоним саби.
Учитель: Ил акlубси сай 1940 ибил дусла январьла 5-личив Дахадаевла районна Зубанчила шилизив хъубзарла хъалибарглизив. Слайд 5.
Илала дудеш жявли вебкlибсири, амма Амир Гъазини ил хъумхlертур. Лехlдизирая гьари, сегъунти хlяланачил белкlи илини дудешлис назму: (учительли бучlа)
Агара дила дудеш,
Сураталра агара…
Ну илини ванзалис
Уббатурси галгара. Слайд 6.
Дудешлизивад жявли мях1румиубси гьарил дурх1яла урк1илизи ат1ести дугьби сари ишди.
Учитель: - Се иргъулрая ишди дугьбазиб хlушани? (децl, дудеш агрила кьутlкьудеш).
– Сен илала дудешла сураталра агарсири? (40 –ибти дусми, дургъбала замана фотоаппаратуни камли сарри лерти).
Учитель: Зубанчила верх1ел дусла школа таманбарили г1ергъи, илини Сергокъалала педучилище, Москвализиб М. Горькийла уличилси Литературный институт тамандариб. Слайд 7.
Сай ак1убси шилизив учительли, «Ленинна байрахъ» газетализив корреспондентли узули калун. Урхьула Дергъла флотлизиб къуллукъбариб, гlур «Лачин» журналла редакторли узули калун.
Поэтла гьунила бех1бихьуд.
Учитель: Амир Гъазила цаибти назмурти 1958 ибил дуслизир «Лачин» газетализир, г1ут «Гьалмагъдеш» альманахлизир дурадухъун.
Цаибси жуз «Бириз» бикlуси 1966 ибил дуслизиб дурабухъун. Слайд 8.
– Баладаяв се сабил бириз? (тополь)
Илала гlергъи поэтла гъалцад жуз дурадухъун. Делчlеная, гьари, се дикlутирил. «Дубуртас марти уршби», «Кьисматла кьяркьдеш», «Хlяя», «Уркlилизиб дунъя», «Дигайла арцан», «Гlямрула чlала», «Авкlапlи», Дила урхьу»,
«Даим гьунчив». (лерти чедиахъулра). Илала кlел прозала жузра дурадухъун «Адамли калес» ва «Чебла» дикlути. Слайд 9
Учитель: Илини дарган мезличи М. Ю. Лермонтовла, Н. А. Некрасовла , М. Джалильла, С. Стальскийла, Хl. Цlадасала ва цархlилти поэтунала назмурти шурдатур. Слайд 10
Учитель: Сунела назмурти урус мезличи Юрий Кузнецов бикlуси поэтли имцlаливан шурдалтутири. («Посох», поэма «Мать») Слайд 11
Ишдани к1илилра Москвализибси М. Горькийла уличилси Литературный институт белч1унсири. А. Гъази институт белч1и г1ергъи Мях1ячкъалализи чарухъунсири. Юрий Кузнецов «Современник» издательстволизив узусири.
Учитель: Амир Гъази хабарагарли, уркlи тlашбизурли, 2000 ибси дуслизив вебкlиб. Ил убкlухlели мякьлар ралрикибсири Дагъиста халкьла поэтесса А. Гlябдулманапов.
ГIур илини поэтлис багъишлабарибси назму белкlун:
Музабухъун хlечира
Кьисматла кьяркьдеш кахси,
Чуйнара сунечила
Хlуни назму белкlунси. Слайд 11.
Сай акlубси шилизибси школали Амир Гъазила у бихули саби.
Учитель: «Урк1ила макьамти» произведение белк1унси саби1982д.
«Урк1ила макьамти» произведение жура х1ясиблиСонет саби
Сонет поэзияла произведение саби, вец1ну авра тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси. Сонетуни к1ел журала сари.
Классический (италияла) ва Шекспирла (англияла). Сонетунала цаибтигъунти машгьурти устни сабри 13 – 14 ибти даршдусунала италияла поэтуни Данте Алигьери ва Франческо Петрарка. Слайд 13.
Иш произведениелизир 16 сонет лер. Сонетуни дигайличил дархдасунти сари. Лирический геройла, илала риганайла ва т1абиг1ятла образуни лер.
Сунела каргьни, куплетунази тугъи цаладикни, рифма, имц1али мешубуцуни пайдаладирни х1исабдаралли А. Гъазила сонетуни Шекспирла сонетуначи мешули сари.
Учитель: Сунела пикрумала дунъялизив лирический герой дек1ар – дек1арти х1яланази виркули сай. Дигай дихьибси ил «г1ях1улали ясириркули» ва «кьукьмусиркули» сай:
Х1елулри нуни я царх1илтани -
Гьалаб х1ебалуси улкализиври.
Иргъусири ч1янк1ли буруси х1уни.
Урк1и, х1улби, дагьри - лерил х1езирри. Слайд 14.
Учитель: Сунела геройла дигайла ц1акьдеш чедаахъес багьандан, поэт халкьла мух1лила пагьмуличи дугьаилзули сай:
«Алжанала саб дунъя г1яшикьбиубтас» -
Халкьла ил г1якьлула пасих1си х1екьдеш!
Г1ямру сях1бат или нушабван лебтас,
Детахъиб набзирти терсдеш ва кьяркьдеш. Слайд 15
Учительли сонетуни делч1ни.
Дигай дихьибси герой х1ебла т1абиг1ятван пергерлира сай, дуц1румван рурхъулира сай, г1ебшниван вамкьурлира сай, янилизиб т1абиг1ятван шип1ирг1улира сай. Чула – ургабси урк1и-х1яланала дунъя» бамкьурли хьалли, лирический герой риганайлис ляг1натик1ули ах1ен.
Жузличил х1янчи.
Учитель:«Урк1ила макьамти» сонетуни дурх1нази делч1ахъес.
- Херъая,гьари, х1ушала парталичи кадихьибти к1урази, ишаб леб сагати дугьбачил хIянчи.
Сагати дугьбачил хIянчи:
Тилмаж-белкI шурбалтан, переводчик.
Псевдоним- поэтла литературный у.
Бириз- тополь
Дадац1ух1 – арцан, пустельга.
Бугьтан– агруми чедирхьес, клевета.
Хандакь – окоп
К1инч1би – почки на деревьях.
Г1яржакь – адамтала кьукья.
Дарс кагахъни.
Хlяз дураберкlни.
-ХIушани гIяхил аргъирал нуни дурибти , сен-сен лехIихъули дуирал ахтардибарес багьандан ишгъуна дарсла кагахъни дурабурк1ехIе.
У читель: ХIушала партабачир леб кроссворд,ил бицIахъес чебиркур хIушаб.
Детх1ел: Слайд 17
2. А. Гъази ак1убси шила у. (Зубанчи).
5. «Сонет» ибси дев чиди мезлизибад бак1ибси? (Италия)
6. А. Гъазила нешла у. (Ханум)
7. Вец1ну авра тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси поэзияла произведениелис се бик1ара? (сонет)
Катх1ел:
1. А. Гъази поэт, писатель ва ….. (тилмаж).
3. Илала назмуртала цаибил жузла у. (Бириз)
4.Се бик1уси журналла редакторли узули калуна А.Гъази? («Лачин»)
Рефлексия Дарсличиб нушани се багьурра:
- Се багьуррая хlушани иш дарсличиб?
- Чи сая А. Гъази? Мурт ва чинав ак1убси ил?
Дурх1нала бажарди ва багьудлуми кьиматладарни.
Хъули х1янчи бедни.
А. Гъазила биография ва илала «Урк1ила макьамти» сонетуни саркъахъили делч1ес.
Учитель: Таманбарес дигулра гьанна ишбарх1ила дарс А. Гъазила назмулизибад касибти тугъачил.
Адамтани наб иру
Г1ях1си поэт сай или.
Наб кьалли или диги
Ца г1ях1си адам сай или.
Баркалла дакIибти гIяхIлас ва ах1ерти дурх1нас!
Г1ях1ли калена!
Сагати дугьбачил хIянчи:
Тилмаж-
Псевдоним-
Бириз-
Дадац1ух1 –
Бугьтан–
Хандакь –
К1инч1би –
Г1яржакь –
2.Кроссворд арзая.
Детх1ел:
2. А. Гъази ак1убси шила у.
5. «Сонет» ибси дев чиди мезлизибад бак1ибси?
6. А. Гъазила нешла у.
7. Вец1ну авра тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси поэзияла произведениелис се бик1ара?
Катх1ел:
1. А. Гъази поэт, писатель ва …..
3. Илала назмуртала цаибил жузла у.
4.Се бик1уси журналла редакторли узули калуна А.Гъази?
Адрес публикации: https://www.prodlenka.org/metodicheskie-razrabotki/299439-otkrytyj-urok-po-rodnoj-literature-na-temu-ag
БЕСПЛАТНО!
Для скачивания материалов с сайта необходимо авторизоваться на сайте (войти под своим логином и паролем)
Если Вы не регистрировались ранее, Вы можете зарегистрироваться.
После авторизации/регистрации на сайте Вы сможете скачивать необходимый в работе материал.
- «Особенности деятельности методиста в системе среднего профессионального образования»
- «Организация работы с обучающимися с ОВЗ в реализации предметной области «Искусство»
- «ОГЭ 2025 по физике: содержание экзамена и технологии подготовки обучающихся в соответствии с ФГОС»
- «Профессиональная деятельность специалиста по реабилитационной работе в социальной сфере»
- «Методика преподавания математики в средней школе по ФГОС»
- «Психологическая реабилитация и абилитация инвалидов и детей-инвалидов»
- Музыкальное развитие и воспитание в дошкольном образовании
- Социально-педагогическое сопровождение обучающихся в образовательном процессе
- Организационно-методическое сопровождение педагогов. Наставническая деятельность в образовательной организации
- Теория и методика дополнительного образования детей
- Педагогика и методика преподавания истории и обществознания
- Теория и методика преподавания математики в образовательных организациях

Чтобы оставлять комментарии, вам необходимо авторизоваться на сайте. Если у вас еще нет учетной записи на нашем сайте, предлагаем зарегистрироваться. Это займет не более 5 минут.